Predstavu Kako postati idiot igrao je sa Srđanom Milovanovićem na malim scenama i po klubovima, a ista je počela da privlači publiku i preselila se na scenu pozorišta Slavija. Za nju, kao i za Milanovu predstavu Žaklina bandeka, uvek se traži karta više.
Tvrdi, bez dvoumljenja, da bi se odrekao svega kada bi mu neko ponudio posao pilota.
Od detinjstva je uživao u čaroliji pozorišta i voleo da glumi, ali mu na pamet nije padalo da bude glumac. Gluma se, kaže, polako uvlačila u njegovo srce i na kraju ga potpuno osvojila.
Ispričao nam je anegdotu sa pozorišne scene: Kad publika ožedni, kojoj smo se i mi slatko nasmejali.
Jednom prilikom smo na moru, na otvorenoj sceni igrali predstavu Kako postati idiot, sećao se nadahnuto Kalinić. Publika je bila svuda oko nas, a slučajni prolaznici su zastajali da odgledaju delić predstave. Pred sam kraj predstave, na stolu ostaju šoljica sa kafom i čaša vode, mi glumci izlazimo sa scene i nakratko se svetla gase. U tom mraku, iz publike je, ne znajući da predstava nije gotova, izleteo jedan čovek, verovatno užasno žedan, i iskapio vodu iz čaše. Svetlo se upalilo. Srđan i ja smo stajali na sceni, a iza nas i taj čovek sa čašom u ruci-u šoku. Zbunjen i posramljen, pobegao je sa scene, dok se publika grohotom smejala. Dobio je veliki aplauz.
I tako reč, po reč, sećali smo se Festivala Dani komedije na kojima je i druga predstava Žaklina Bandeka po tekstu Stevana Koprivice naišla na fantastičan prijem kod publike. Ova predstava se na Danima komedijeu Jagodini takmičila za jednog Zlatnog ćurana. To je mala urnebesna komedija iz savremenog života, za tri lica, o mladima koji su otišli iz zemlje i onima koji su ostali...
Na kraju razgovora, Kalinić nam je otkrio da bi, što se televizije tiče, voleo da ima emisiju manje. Toliko je zauzet da mu ne preostaje vremena za koncerte i knjige, a u pozorište ide uglavnom da radi. Novinari ga saleću, a često je na i na meti mnogobrojnih tabloida. Svestan je tereta slave, pa tome ne pridaje veliki značaj.
Kaže, svima sam postao interesantan. I pre nekoliko godina bio je isti, ali mu niko nije pružio priliku kakva mu se sada nudi. Postao je, priznaje, poznat kao glumac sticajem okolnosti, zaobilaznim putem, zahvaljujući užasnoj popularnosti koju je stekao televizijskom emisijom. Ja sam baš imao sreće-iskren je Milan i dodaje da bi jako voleo da se mladim glumcima i rediteljima vrata lakše otvaraju. Trebalo bi čuti nešto i od mladih talentovanih ljudi, koji nose novi duh. Oni mogu da donesu napredak, da nas približe evropskim standardima što se tiče pozorišta i filma - zaključuje Milan Kalinić.
Poželeo je da čuje «Marušku» u ritmu:9.3.6 i Skale, u jednoj noći sa vama, pesme odsvirane i otpevane, mix 2!
|
